Da li znate za ostrvo koje izgleda kao da pripada drugoj planeti?
Postoji jedno mesto na svetu gde stabla izgledaju kao ogromni kišobrani obrnuti naopako, gde je vazduh toliko zasićen mirisima tamjana i mirte da se možete zamisliti u nekoj davnoj bajci – a ipak, to mesto je stvarno i nalazi se na planeti Zemlji. Reč je o ostrvu Sokotra, jednom od najizolovanijih ostrva na svetu, smeštenom u Arapskom moru, između Jemena i Somalije.
Sokotra je površinom nešto veća od Crne Gore, ali ono što je čini posebnom nije njena veličina, već potpuno drugačiji svet koji se krije iza njenih obalnih peščanih plaža. Zbog miliona godina geografske izolacije, čak trećina biljaka koje rastu na Sokotri ne postoji nigde drugde na celoj planeti. Zbog toga je ostrvo često nazivaju “Galapagos Indijskog okeana”.
Pravo čudo ovog ostrva je zmajevo krvno drvo – Dracaena cinnabari. Kada ga vidite prvi put, pomislićete da gledate u naučnofantastični film. Deblo je glatko i srebrnasto, a grane na vrhu se šire u sasvim ravnu, gustu krošnju u obliku tanjira, zbog čega drvo izgleda tačno kao džinovski kišobran ili lebdeći svemirski brod. Crvena smola koja se iz njega cedi već vekovima se koristi u medicini, kao boja za tkanine, pa čak i za bojenje violina. Drevni Grci, Rimljani i Arapi smatrali su je vrednim začinom i lekom. Danas na Sokotri raste nekoliko desetina hiljada ovih stabala, ali su zbog klimatskih promena njihove populacije počele da opadaju.
Osim zmajeve krvi, ostrvo krasi i tajanstveno boce drvo – Dorstenia gigas – koje pohranjuje vodu direktno u svom debelom stablu, a raste isključivo iz golih stena. Sokotra je dom i za stotine vrsta ptica, od kojih su mnoge endemske, i za unikatne kaktuse, aloje i mirisne smole.
Ipak, ovo ostrvo nije samo raj za botaničare. Lokalno stanovništvo pripada drevnoj kulturi koja je vekovima živela izolovano od ostatka sveta, sačuvavši sopstveni jezik – sokotranski – koji ne postoji ni u jednoj drugoj formi na svetu i koji se dugo prenosio isključivo usmenim putem.
Sokotra se nalazi na UNESKO-voj listi svetske baštine od 2008. godine. Doći do nje nije lako – avionska veza je ograničena i nestabilna, smeštajnih kapaciteta je malo, a infrastruktura je skromna. Upravo ta teška dostupnost je ono što je decenijama čuvalo od masovnog turizma i u dobroj meri sačuvalo njenu originalnost.
Ako ikada poželite da se osećate kao na drugoj planeti – a da zapravo ne napuštate Zemlju – Sokotra je mesto za vas.